Александар Ристановић: Ко хоће тај може

Многи кажу да су врхунски спорт и високо образовање две неспојиве ствари. Међутим у складу са изреком: Ко хоће тај и може, појединци показују и доказују да је могуће бавити се врхунским спортом а истовремено радити на свом образовању и то оном највишем. Један од оних који су успели да помире ове две скоро непомирљиве ствари је и Александар Ристановић, Мастер спорта и физичког васпитања и футсалер КМФ Лозница Град 2018 који се такмичи у највишем степену такмичења, Првој футсал лиги Србије.

Александар је рођен 1993 године у Бањи Ковиљачи. Фудбал је почео да тренира у својој шестој години у ФК Гучево из Бање Ковиљаче. Као средњешколац прешао је у Мачву из Шапца где је наступао у кадетској и омладинској екипи. Са 16 година је наступио за сениорски тим Мачве. Кад је у Новом Саду уписао Факултет спорта и физичког васпитања, наставио је да игра за неколико клубова из Србије и Републике Српске, са којима је редовно остваривао пласман у виши ранг такмичења. У међувремену опоравио се и од повреде колена која га је спречила да се годину дана активно бави фудбалом. У јануару 2021 године почиње његова каријера у футсалу.

„Имао сам осећај и утисак да је футсал спорт који ми више одговара. Динамичнији, бржи, интересантнији а волео сам да га играм као клинац. У јануару 2021 године дошао сам у КМФ Лозница Град за коју сад и наступам. Те године клуб је постигао највећи успех у историји, пласман у Прву лигу, након плаy оут-а против Црвене Звезде из Београда. Поред тога дошли смо до полуфинала Куп-а Србије где смо у полуфиналу елиминисани од екипе ФОН-а. Након ево скоро годину дана играња футсала могу да кажем да се нисам преварио и покајао што сам фудбал заменио футсалом“.

Упоредо са играњем фудбала, Александар је 2012 године уписао Факултет спорт и физичког васпитања у Новом Саду, који успешно завршава у року, 2016 године, ка основне студије да би 2017 године на истом факултету стекао звање Мастер спорта и физичког васпитања.

„Није било лако ускладити бављење фудбалом и студирањем. Било је јако тешко физички издржати све то. Сваки дан предавања, вежбе, викендом путовања али сам био успешан на оба поља и то ми је давало мотив и снагу да издржим. За време студирања ниједном нисам пао на испиту. Са поносом истичем да сам члан јединице цивилне заштите а дуго времена сам радио и као спасилац на базенима. Након завршетка са активним бављењем спортом зелим да започнем са тренерском каријером. Док сам водио школу фудбала у Бањи Ковиљачи свидео ми се рад са децом. Тај посао је племенит и искрен. Ништа лепше нема него кад видите како неко одраста са вама. Најважније је да се деца изведу на прави пут и склоне од свих негативних утицаја улице. Најмлађим би поручио да воде здрав живот и да се баве спортом јер спорт утиче на нормалан психофизички развој. У раном периоду требало би да се баве разним спортовима док у неком не пронађу себе. А кад буду били у годинама, када су у неком спорту буду нашли своје место под сунцем, нека се определе. Футсал би им препоручио јер је динамичан и интересантан“.

Александар данас ради као професор спорта и физичког васпитања у ОШ Степа Степановић у Текеришу. Недавно је упловио у брачне воде.

„Моја животна сапутница са којом сам до женидбе био 11 година у вези каже да немам порока, јер не пушим цигаре и не пијем алкохол, осим Црвене Звезде. Ватрени сам навијач нашег најбољег клуба, често волим да одем на Маракану и ватрено навијањам за црвено беле. У слободно време волим да се дружим са пријатељима, гледам филмове и серије. Најсрећнији сам када сам са супругом и члановима фамилије“.

Овоземаљски живот који нам је Створитељ подарио није лак. Захтева пуно рада и одрицања. Пун је падова и устајања. Кроз овакав живот успешно једре они који су вредни, радни, упорни, сналажљиви, са јаком вољом. Све се у животу може постићи ако то искрено желите и ако сте на том путу остварења циља непоколебљиви, самоуверени и храбри. Онај ко сме и жели тај и може рече једном приликом Војвода Мишић. Александар је у стилу ове мотивационе реченице једног од највећег војсковође свога времена смео и желео. И остварио. Његов пут ка успеху треба да буде звезда водиља младом нараштају како да остваре небеске висине. Да постану пре свега добри људи и образовани врхунски спортисти.

Свака част Александре Ристановићу. Хвала ти што својим примером младима указујеш на прави пут којим треба у ово лудо време да иду, да би остварили своје снове. Јер на најважнијим животним раскрсницама не постоје путокази. Мораш бити прави да би пронашао прави пут. Ти си успео у томе. Свака част!

Извор: https://www.infolosport.rs/futsal/aleksandar-ristivojevic/ 

Иди на врх